BUKUREŠT
Bukurešt je oduvek bio u senci drugih velikih evropskih gradova, naročito posle Drugog svetskog rata.Sve što se dešavalo u Rumuniji tokom vladavine Nikolaja Čaušeskua odrazilo se na imidž zemlje, pa i njene prestonice u svetu, te je "mali Pariz", kako ga s pravom svi nazivaju, na listi turističkih destinacija slovio za grad u koji baš i ne moraš da juriš bez neke preke potrebe.
Kakva greška.
Danas je Bukurešt moderna prestonica sa širokim bulevarima i velikim, uređenim parkovima. Oseća se uticaj francuske kulture i arhitekture, od Starog dvora, pa sve do četvrti Lipskani u kojoj se sve najvažnije dešava.
Da bi se uživalo u Bukureštu, prvo iz glave mora da se izbaci istorija u poslednjih sedamdesetak godina. Kulturno-istorijsko bogatstvo pleni lepotom i bilo da si u ovom gradu dva ili recimo sedam dana, boravak u njemu će ti prevazići sva očekivanja.
Kako nisam mogao da Bukurešt posetim tokom proleća i leta kada je najlepši, već usred zime i snega koji je provejavao, osetio sam da sam uskraćen za još neke impresije, ali grad je na Balkanu. Blizu je, pa ću mu se sigurno narednih godina vratiti. I od srca ti ga preporučujem.
Najvažnije turističke atrakcije su Trg revolucije, Trijumfalna kapija po uzoru na Pariz, Bulevar pobede, kraljevska palata i naravno, stari grad Lipskani.
Kao i svaki drugi grad, i Bukurešt ima svoje skrivene svetove koje nećeš videti tokom obilaska sa vodičem i za koji je potrebno napraviti malo više koraka na ulicama kako bi se još više uživalo.
SKRIVENI SVET BUKUREŠTA
Biblioteka Karusel
Najlepši skriveni ćošak grada i prema mom mišljenju, jedna od tri najlepše biblioteke, odnosno knjižare u Evropi. Nosi nadimak "Biblioteka svetlosti".
Carturesti carusel biblioteka elegantnog stila nalazi se u sklopu Krisoveloni palate, fantastičnog zdanja iz 19.veka.
Iako se nalazi u širem centru prestonice Rumunije i u boemskom okruženju, dok se propinje na 6 spratova i sa više od 10.000 knjiga, nikako ne uspeva da bude u kadru top atrakcija ovog grada.
Što se mene tiče i bolje. Ne treba joj glamur. Sama sebi je dovoljna.
Ksenofon stepenice
Čudna ulica pod jakim nagibom, sređena za naše oči još pre 220 godina sadrži čak 100 stepenica, koje su prošarane uličnim muralima i umetnošću ovog tipa.
Na stepenicama su motivi istorije Bukurešta, a one se svake godine ponovo boje kako bi zadržale fantastičan kolorit.
Nalaze se kod stare palate odnosno najviše tačke u gradu.
Stanica sa fosilima
Metro stanica Politehnika krije pravi umetnički podzemni svet fosila starih 65 miliona godina!
Konstrukcija metro stanice načinjena je 1983.godine i u nju u "usađeni" ostaci živih bića koji su pronađeni sa okolnih lokaliteta širom Rumunije.
Čitava stanica odiše istorijom živog sveta, pa gde god da se osvrneš po njoj, videćeš neke alge, dinosauruse ili korale. Ambijent je kao iz filmova Žaka Kustoa.
Pura Vida
Svaki veći grad ima neki bar s čije terase "puca" pogled. U Bukureštu je to bez dileme Pura Vida u kojem ne samo što možeš da probaš raznorazne koktele i druge ukuse pića, već možeš i da kuliraš satima na terasi diveći se Bukureštu a da te konobar ne smara molbama da ustupiš mesto drugome.
Još jedna posebnost Pura Vide je što sa njene terase možeš da vidiš bukvalno sve najvažnije građevine prestonice Rumunije.
Napuštena zgrada
Problematična bliža istorija Bukurešta i sva politička dešavanja odrazila su se na to da veliki broj građana sreću potraži po drugim zemljama Evrope. Samim tim, mnoge zgrade čak i u centru Bukurešta ostale su napuštene.
Dve zgrade sa jezivo autentičnim ambijentom koje su i danas "zgrade duhova" u koje avanturisti vole da uđu su Maka, stara 120 godina i Trust.
Savet ti je da ako dođeš do njih paziš na stepenice unutra pošto su dosta stare i pomalo trule.
TEMIŠVAR
Kada nekom ko nije upućen u realno stanje stvari spomeneš Temišvar, prve asocijacije biće mu komunizam, konzervativna arhitektura grada, namrgođeni i nepristupačni žitelji i ne baš humani uslovi života.
Taj ni ne sluti koliko je u svojim nagađanjima daleko od istine. Temišvar je sušta suprotnost svemu nabrojanom. I ne samo Temišvar već svi najveći gradovi susedne nam Rumunije. Treći po veličini grad Rumunije i najveće mesto u Banatu sa oko 350.000 stanovnika mnogo toga burnog doživeo je u svojoj bližoj istoriji, ali najvažnije od svega je da je bio početak kraja Nikolaja Čaušeskua, diktatora koji je na prvi ozbiljniji, ispostaviće se i ključni, otpor 1989.godine doživeo baš u Temišvaru.
Decembarska revolucija u Rumuniji te godine je otvorila novo, daleko optimističnije i lepše poglavlje u istoriji te zemlje, koja je u poslednjih skoro pa 35 godina doživela sociološki i kulturni procvat kao nijedna druga u okruženju.
Temišvar je danas velelepni grad pun parkova, zelenila i habsburške arhitekture, a istorija ga pamti i kao prvi grad u Rumuniji koji je imao električno osvetljenje na ulicama, kao i jedan od prvih gde su konji vukli tramvaje. Šetnja kroz Temišvar posebna je priča, budući da nošeni elegantnom, starom muzikom koja dopire sa zvučnika parkova, i prateći tok Begeja, imate utisak kao da ste deo nekog kultnog evropskog umetničkog filma. Uostalom, ako je neko zablistao u poslednjih dvadesetak godina na filmskim platnima širom sveta, onda su to svakako Rumuni.
Temišvar nudi bezbroj interesantnih ćoškova, bulevara i haustora u koje kad uđeš, ne možeš a da se ne oduševiš onim što ćeš zateći na njegovom kraju.
Glavne turističke atrakcije koje će ti svaki vodič istaći još u autobusu su Rumunska saborna pravoslavna crkva i tri trga koji su nekako spojena jednom ulicom. Na Trgu pobede videćeš Operu, ali i statuu rimske vučice. Na Trgu slobode su muzička i pozorišna akademija kao i spomenik Decebalu, dok je na Trgu Ujedinjenja Srpska saborna pravoslavna crkva Svetog Đorđa pored kojeg je smešten Stub kuge.
Bastion Marije Terezije, Botanička bašta i cvetni sat su još neke od najvažnijih turističkih atrakcija ovog velelepnog grada, najlepšeg za obilazak tokom božićnih i novogodišnjih praznika. Međutim i Temišvar kao i svaki drugi grad krije u sebi skrivene svetove koje u obilascima nećeš tako lako otkriti, a nije da ne možeš.
SKRIVENI SVET TEMIŠVARA
Stadion u brdu
Veliki stadion „Dan Paltinisanu“ u Temišvaru nešto je što je za svaku preporuku čak i onima koji ne prate fudbal. Razlog za to je što se nalazi doslovno u brdu!
Do njega je jednostavno doći iz centra širokim bulevarom preko Begeja tako što ideš, kako meštani kažu – samo pravo. Kada dođeš do objekta ništa ti neće biti jasno jer ćeš videti samo kapije, ali ne i stadion. Do njega se dolazi kad uđeš kroz kapiju jer se stepenicama konstantno penješ uzbrdo do tribina. Prizor je jako lep, pošto tribinama dominira ljubičasta boja, uz natpis „Timisoara“ na stolicama.
Vino za dž
Na glavnim trgovima Temišvara moguće je popiti besplatno kuvano vino, naročito ako grad posećuješ tokom novogodišnjih praznika. Prvo sam mislio da je trik, odnosno da se jedan meštanin šali sa mnom, ali ispostavilo se da je živa istina.
Da bi popio/la vino za „dž“ potrebno je da znaš kako da na rumunskom jeziku kažeš:
„Dobar dan, ja sam iz .... (zemlje iz koje ste). Molio bih vas za jednu čašu vina“, uz neki kurtoazni dodatak tipa: „Jako lep vam je grad“. Koristi translate, nije teško upamtiti rečenicu.
Prvo ćeš izmamiti osmeh prodavca, a onda ćeš ispuniti misiju. Meni je za ove rečenice bilo potrebno desetak minuta da ih naučim od meštana, a za ispijanje gratis čaša vina malo više.
Viniloteka
Samo ime sugeriše o čemu se radi. Na desetak minuta od centra Temišvara nalazi se intimno i od očiju javnosti skriveno mesto na kojem se u isti mah prodaju stare gramofonske ploče i kompakt diskovi s jedne strane i knjige s druge.
Dok ispijaš kafu možeš da pročitaš neku od knjiga i na engleskom jeziku pošto je ovo mesto i biblioteka, a možeš i u jednoj od prostorija da preslušavaš ploče.
To nije sve! Viniloteka ima Beretu, jedno od najboljih piva u čitavoj Rumuniji. Njegovi tvorci su dva gospodina koja su i otvorila prostor i koja su 2016.godine dobili nagradu za najbolje domaće pivo u Rumuniji.
Podzemni muzej uspomena
Peter Ježa je bio čuveni rumunski skulptor koji je živeo i radio u Temišvaru. Kako bi sačuvala uspomene na njega, porodica Petera Ježe otvorila je muzej u podrumu njegove kuće – Trijadu. Muzej se, precizno govoreći, nalazi ispod boemskog restorana po imenu Skart. Da znaš ako budeš hteo/la da ga vidiš kako da ga nađeš.
U muzeju se nalaze predmeti iz najmračnijeg doba komunizma. Predmeti koje su ljudi koristili u kući, na poslu, stvarčice koje su obeležile jednu epohu koju bi danas svi Rumuni da zaborave. Ulaz je besplatan, ali donacija je poželjna po izlasku iz njega. Inače, muzej je jako popularan među Rumunima, ali on začudo nije mnogo reklamiran po internetu, pa malo stranaca zna za njega.