BARSELONA
Uprkos činjenici da je Madrid glavni grad Španije, većina turista iz celog sveta više voli da prvo poseti Barselonu.
Katalonci su učinili sve da od Barse naprave pravi turistički raj, pa ljudi po dolasku ne znaju prosto gde pre da odu – do monumentalnog zdanja Sagrada Familija, stadiona Nou Kamp, parka Guelj ili da se dive delima Gaudija odnosno Salvadora Dalija u komšiluku grada.
Nakon što obiđu sve najvažnije turističke atrakcije, putnici se, naročito oni koji su prvi put u Barseloni, upućuju pravo u Rambla ulicu, korzo koji je simbol grada gde dok sabiraju utiske šetaju ili imaju obrok.
Većina njih svesna je da Barselona nudi mnogo, mnogo više, ali često ni ne znaju koji su to njeni skriveni svetovi i gde se nalaze. A za veliki broj skrivenih dragulja potrebno je znati i nekog meštanina koji je voljan, odnosno ima vremena za tebe. Makar deo dana. Ako se to dogodi – zaokružićeš fenomenalni krug u Barseloni.
Zato, hajde da podignemo boravak u Barsi na viši nivo.
SKRIVENI SVET BARSELONE
Deveti sprat
Ne moraš trčati iz strogog centra grada do okolnih brda zbog pogleda na grad za desetku. Dovoljno je da se kod čuvenog Trga Katalonija popneš na deveti sprat zgrade kompanije El Corte Ingles gde se nalazi jedan kafić.
Dok se opireš prejakoj potrebi da mnogo toga od suvenira kupiš u objektu, ako imaš tanji budžet kod sebe strpi se još koji sekund. Kada izađeš iz lifta i iz kafića odeš na terasu, videćeš koliko je to bio sjajan potez.
Pogled doseže sve do Monžuika, sa terase se vidi i Sagrada Familija i još mnogo toga. Što je još važnije, pejzaž je besplatan, mada možeš pritom da probaš neki od preukusnih sendviča ili vino. Zgrada je otvorena od 9.30 do 22 sata.
Guske koje plešu
Na adresi Pla de la Seu s/n nalazi se prelepa Katedrala Barselone. Iako je decenijama unazad zbog daleko poznatije Sagrada Familije u drugom planu kod turista, svako ko dođe u Gotičarski kvart ne može a da se ne oduševi njenom lepotom.
Ono što naročito može da iznenadi sve koji se zadese na lokalitetu su guske – ima ih 13 i oduševljeno te pozdravljaju dok šetaš oko njih. Meštani vole da kažu da one plešu oko znatiželjnika, jer na veoma vrludav i simpatičan način znaju da ti se predstave.
Tokom nedelje možete ući u zdanje od 8 do 19.30 časova, a do njega se dolazi linijom 4 metroa do Jaume I stanice.
Večera uz flamenko
Palata Dalmases u Kalje Montkada reonu Barselone krije najbolji doživljaj flamenka. Zdanje je otvoreno još u 17.veku i do dana današnjeg nije otkriveno kod turista do te mere da se ne može naći sto za večeru.
Mesto odiše baroknim stilom i ruralnim građevinama u okruženju i ako se zadesiš u ovom kraju, ni po čemu nećeš imati utisak da ćeš baš tu uveče gledati flamenko. A žitelji Barselone dobro znaju da tu nastupaju najbolji amaterski igrači koje grad ima.
Adresa je 20 Calle Montcada, a do zdanja se dolazi linijom 4 metroa do Jaume I stanice. Ulaznica za večeru i flamenko šou je 30 evra po osobi i uključuje jedno piće gratis.
Sangrija u sablasnoj kući magije
Ukoliko si za malo sangrije i želiš da upiješ uvrnutu, manje poznatu stranu Barselone, onda je kafić Bosc de Les Fades pravo mesto za tebe.
Nalazi se u ulici Passage de la Banca 7, a do nje se dolazi linijom metroa 3 do stanice Dressanes. Eksterijer je uobičajen, ali čim pređeš prag kafića, ulaziš u neverovatan svet magije. Osećaćeš se kao da si deo Tolkinovog “Gospodara Prstenova” u kombinaciji sa sablasnom atmosferom dela Stivena Kinga.
Drveni elementi i prastare teške stolice doprinose atmosferi, a najbolje je do kafića doći predveče. Uveče ga ispune lokalni studenti i nastaje buka koja traje do zore. Provod je zagarantovan a mesto ćeš sigurno zauvek pamtiti.
Čudesni lavirint
Jedan od najvećih turistički neotkrivenih parkova u Barseloni krije u sebi fantastični lavirint. Radi se o mestu Parc del Laberint d’Horta koji se nalazi na lokaciji Passeig dels Castanyers 1, a do nje se dolazi linijom 3 do Mundet stadiona.
Ulaznica za lavirint iz bajke je simboličnih 2.23 evra što grad usmerava na održavanje parka, tako da svojim prisustvom samo pomažeš da on i ubuduće postoji.
Stil lavirinta i okolnog zdanja je neoklasični, uz italijanski tip terasa na kojima se uz piće mogu recimo odmarati roditelji dok im deca trčkaraju okolo.
Napominjem da ovaj park nije samo za roditelje – jako mnogo parova, uglavnom lokalaca (mesto turisti još nisu otkrili u velikom broju) vole da se nađu u lavirintu, ali ne doprinose nekoj preteranoj gužvi. Inače, u srcu lavirinta nalazi se instagramična statua Erosa, grčkog boga ljubavi.
LA KORUNJA
Biskajski zaliv na severozapadu Španije poznat je kao pomorska regija sa nesnosno jakim vetrovima, olujama i čestom kišom.
Priznajem da sam osim oluje taj vetar i tu kišu stvarno doživeo. I to više puta u toku jednog dana. Samo nijednog trenutka vremenske neprilike nisu iritirale čula koja su bila izraženija nego igde pre u Španiji.
Kapa dole za Barsu, Madrid i ostale velelepne gradove u Španiji, ima ih na pretek, ali ništa slađe nije mi nego kad posetim neko veće a ne toliko turistički napucano mesto kao što je La Korunja. Ili A Korunja, kako ti je volja.
Na hodočasničko-avanturistički Put za Santjago krenuo sam s namerom da usput odvojim vreme za još neke gradove na relaciji Porto – Santjago de Kompostela. Korunja nije bila na putu, štaviše, skroz je iznad na obodu Španije, ali kad ću ponovo u Galiciju? Greota je da je ne obiđem. I od svih gradova na „keltskom putu“ ona mi je ostavila ubedljivo najjači utisak.
La Korunju nema ko je ne zavoli zauvek. Širok centar, puno trgova, parkova i muzeja, fenomenalna lavirint obala, plaža Riazor, hobotnice i ostrige na svakom ćošku...Do La Korunje možeš doći jeftinije i skuplje. Najpovoljnije je zapravo od Barselone poleteti za obližnji Vigo i odatle vozom ili busom do grada. Nešto komplikovanije ali jednako povoljno je iz Barselone sleteti u Porto (što sam ja uradio), pa odatle ići vozom 4,5 sata. Direktna avio linija Barselona – La Korunja je najskuplja a i nema svakodnevnih polazaka.
Pejzaži u Korunji obaraju s nogu. Prvo će te osim vetra oduvati „stakleni kvart“, Avenida de la Marina pojas na obali na kojem se nalazi pedesetak gotovo identičnih zgrada od stakla. Tako su ih ribari svojevremeno napravili da bi se zaštitili od kiše i vetra.
Ovom „avenijom“ ako si u dobroj kondiciji idi nekih 4-5 kilometara peške (možeš i gradskim prevozom naravno) i oduševićeš se prelepom obalom grada. Na kraju će te sačekati Torre de Hercules, simbol grada.
Najstariji rimski očuvani spomenik u Španiji ponos je Gala a najpopularniji je po Pablu Pikasu koji se kao dečak igrao kod njega i dao mu je zbog oblika nadimak „karamela toranj“.
Sa druge strane La Korunje, takođe na obali, nalazi se najlepša plaža Riazor gde je i istoimeni stadion fudbalskog kluba. Tu je nekadašnji kapiten Jugoslavije Miroslav Đukić krajem 20. veka postao ikona.
U centru je najvažniji Trg Marije Pite, zaštitnice grada, kao i obelisk koji više služi turistima kao orijentir gde su. Između ove dve turističke atrakcije nalazi se Stari grad sa mnoštvom restorana i klubova. Tu sam namerno odseo jer kažu da ništa nije bolje od noćenja u delu grada koji je najautentičniji. Nisam zažalio iako je buka sa ulice prestala tek u dva ujutro.
La Korunja je evropski Rio de Žaneiro. Najbogatiji grad Galicije. Visoka moda. Zgodne žene i sređeni muškarci. Kombinacija parfema i mirisa sa pučine. Gde god da si u gradu, završićeš na obali. Zato – just chill.
SKRIVENI SVET LA KORUNJE
Hobotnica
Mnogo je tradicionalnih, lokalnih jela, poput empanade (pite od tuna sa papričicom, mlevenim mesom i lukom) koji daju Korunji poseban šmek.
Ipak, na mene je najjači utisak ostavila hobotnica koja se ne sprema svuda u gradu na isti način. Zato je moj savet da ako želiš da probaš nešto neverovatno, odeš u restoran Cunqueiro na hobotnicu sa krompirima i sosom od pečuraka. Obrok je uz piće ne više od 20 evra.
Castro de Barona
Na nekih pola sata autobusom od centra grada, nalazi se Castro de Barona, stenovito napušteno selo iz prvog veka pre nove ere. U njemu ćeš naći neverovatno dobro očuvane ostatke starih kuća kao i bunare dubine četiri metra.
Ispred Castra se nalazi očuvani toranj koji je služio ratnicima da s njega posmatraju ima li neprijatelja u okolini.
Mesto nije turistički atraktivno, ali ko god da ga obiđe, obavezno fotografije posle kači na mrežama koliko sve dobro izgleda.
Park San Pedro
Do njega možeš i peške (trebaće ti oko pola sata) a možeš i žičarom koja košta tri evra. Park San Pedro nije na listi turističkih atrakcija ali tamo odlaze meštani vikendom na piknik, hajking i mauntin bajk vožnje. U parku postoje i dva jezerceta sa guskama i patkama, kao i dva restorana.
Naravno, sa vrha parka prelep je pogled, doduše samo na jednu od dve obale La Korunje.
Gradski akvarijum
Nedaleko od centra nalazi se Finisterrae gradski akvarijum koji je otvoren 1999.godine i svakog dana radi od 10 do 18 časova. Ulaznica je 10 evra a samo u njemu u čitavoj Španiji možeš videti nekoliko vrsta ajkula i hobotnica koje su zaista retke.
Moja preporuka ti je da unapred onlajn putem kupiš ulaznicu jer zna ispred ulaza da bude ozbiljna gužva.
VIGO
Jedan od unapred određenih gradova za posetu i noćenje na hodočasničkom Putu za Santjago de Kompostelu bio mi je - Vigo.
Vigo me je potpuno zbunio i iznenadio. Pričali su mi da je raštrkan po brdu poput recimo Granade u Andaluziji, ali ovoliko! OK, centar grada jeste na obali i najlepše ulice uključujući i stari grad jesu pored mora, međutim 80 posto stanovnika Viga živi na brdu.
Samim tim, ukoliko želiš da osetiš pravu čar ovog grada čuvenog po najboljoj očuvanosti keltske tradicije, moraćeš da zasučeš rukave odnosno da se istegneš i kreneš u pentranje po brdu.
U Vigu je sve podređeno prošlosti i Keltima. Za natpise ulica korišćeno je staro galsko pismo, na svakom ćošku svira se irish muzika dok su oko tebe svuda suveniri sa detelinama s četiri lista i irskim zastavama.
Za nekog ko je početkom 21. veka po beogradskim klubovima puštao irish ovo je svakako nešto predivno, ali neko ko nije previše upućen u istoriju Galicije, biće svakako malo zbunjen.
Do Viga je najbolje doći na dva načina – iz Porta vozom, autobusom ili peške kao ja u okviru hodočasničke ture i avionom iz Barselone. Karta nije previše skupa, može da se pazari i za 30 evra povratna, a aerodrom je odlično povezan lokalnim autobusom sa centrom.
Top point je Monte del Castro, tvrđava na vrhu brda s koje se pruža idiličan pogled na grad, obalu i okolna mesta kojih je mnogo. Do tvrđave se dolazi čak i pokretnim stepenicama koje su po Vigu jako prisutne da narod ne bi svakodnevno crkavao od pentranja. U Korunji se najviše jedu jastozi a u Vigu hobotnice i ostrige za koje Gali kažu da su najbolji prirodni afrodizijak! Ostrige se najlepše tamane sa limunom i Albarino vinom.
Plaže mi nisu bile briljantne ko u Korunji ali sam ipak ukačio večernji zalazak sunca na Samil plaži i to sa ostrigama na tanjiru. Spektakularno! Vigo ima puno lepih muzeja od kojih izdvajam Marco muzej savremene umetnosti gde ćeš svašta nešto novo saznati.
SKRIVENI SVET VIGA
Ostrva Cies
Top preporuka! Za čuvena ostrva Cies gde vladaju posebna pravila ponašanja moraš da izdvojiš čitav dan. Nećeš zažaliti.
Ostrva su čudo prirode, raj na zemlji i najpopularniji izlet u Galiciji. Karta brodom od Viga do ostrva Cies je 20€ a tamo vladaju posebna pravila:
Ne smeš da nosiš hranu a vodu možeš ali nikako da flašice bacaš po ostrvu. Ne hrani ptice i životinje jer žive u posebnom, čistom ekosistemu.
I na kraju - imaj na umu da brodić samo dva puta dnevno ide na ostrva i nazad. Dakle, unapred rezerviši izlet onlajn. I da, ovde je najčistija voda za kupanje u čitavoj Španiji.
Draga komšinica Pontevedra
Čuvena izreka „Pontevedra daje piće onima koji prolaze“ apsolutno je na mestu. Predivan grad od 85.000 stanovnika udaljen je samo dvadesetak minuta vozom ili autobusom od Viga i pravi je biser ove španske regije.
Grad je satkan u lavirintu uličica sa skladnim kamenim kućama, arkadama i trgovima. Turističke znamenitosti ovog grada bez automobila su Muzej Pontevedre, jedinstven muzej u Evropi sa svojom zbirkom starom preko 4.000 godina, zatim Bazilika Santa Marija koja se nalazi na jednoj od najviših tačaka u gradu, podignuta u 16. veku kao i kvart Moureira koji je smešten u podnožju južnog pročelja ovog hrama, sa tradicionalnim ribarskim kućama koje su prelepe.
Meni je najjači utisak ostavio trg Teuero okružen galicijskim rezidencijama i uzvišenim dvorcima iz 18. veka. Hodočašće za Santjago de Kompostelu nemoguće je zamisliti bez makar prolaska kroz ovaj gradić, a još bolje i obilazak s noćenjem.
Spomenik Žilu Vernu
Žil Vern, autor čuvene knjige “20.000 milja pod morem” dobio je svoj kutak u Vigu. Vern sedi na obali mora kraj lignje što je delo Hozea Molaresa iz 2005. godine.
Građani Viga povezani su sa Žilom Vernom do te mere da kraj njegovog spomenika vole uveče da se okupljaju, a tokom dana da izlaze s posla i baš tu prave pauze za užinu ili ručak.
Spomenik je udaljen samo desetak minuta laganog hoda od strogog centra Viga, pa ga je nemoguće promašiti ako šetaš obalom i usput se diviš velelepnim jahtama sa Mediterana.
Živeo fuzbal!
Ko prati fudbal svakako je čuo za ovaj predivni stadion u Vigu koji prima 29.000 gledalaca.
Iz centra Viga do predgrađa Balaidos postoji nekoliko autobuskih linija do stadiona, ali i šetnja do njega nije previše zahtevna.
Čak i ako ne voliš fudbal, dođi do Balaidosa jer se kraj stadiona pruža fenomenalan pogled na čitav zaliv, odakle čak možeš da vidiš i gradić Pontevedru.