Austria
Odmah da se zna – koliko god puta dolazio/la u prestonicu Austrije i jedan od najlepših gradova sveta, nikad nećeš otkriti sve njegove skrivene ćoškove.
Samo na širi centar grada mora se izdvojiti najmanje četiri dana (i opet ne bismo videli sve), a o periferiji prelepim delovima oko Dunava da ne pričamo. S druge strane i da je tvoj um, spreman na dalja otkrivanja u skladu sa adekvatnom fizičkom kondicijom, naišao/la bi na još jednu ne baš očekivanu prepreku – zatvorenost stanovnika Beča.
Ukoliko nemaš nekog ko godinama živi u popularnoj Vijeni, lokalno stanovništvo koje ne poznaješ dobro niti će imati vremena, a da se ne lažemo ni volje da ti otkriva baš sve što Beč nudi a da nije Šenbrun, Belvedere palata, Hofburg, Parlament ili Prater.
Na svu sreću, Beč i dalje ima dosta ljudi, uglavnom sa prostora Balkana koji su spremni da ti u svakom trenutku ulepšaju boravak otkrivanjem nečeg nepoznatog. Stoga, ovo su njegovi skriveni svetovi za koje verovatno nisi ni znao/la da postoje, a pritom su magično privlačni.
SKRIVENI SVET BEČA
Pogled Bude
Drugi distrikt Beča krije Pagodu, drevni spomenik posvećen Budi, koji se nalazi kod ulice Hafenzufahrtstrasse i koji je sam po sebi impresivan. I potpuno neočekivan za ovaj grad. Da, statua Bude zaista se nalazi u Beču i nimalo se ne uklapa u okolinu, ali ko još za to mari. Buda je ušuškan u jaku, belu građevinu koja simbolizuje mir i jedinstvo svih naroda i religija sveta.
Što je još interesantnije, dok gledaš u Budu ispred spomenika, zaista te obuzima nenadani spokoj.
Noćne ptice ispod metroa
Negde na pola puta između kvarta Vering i čuvene kupoholičarske Marijahilfer ulice nalazi se čitav niz noćnih barova i klubova u koji zalaze uglavnom meštani. Dvadesetak klubova nanizanih jedni pored drugih i doslovno baziranih ispod metroa, ni po čemu ne izgledaju privlačno. Zapravo su pomalo prljavi i neuredni (u blizini ima i migranata na stanici) a kad otvoriš vrata nekih od njih, ne izlazi iznutra napolje neki preterano prijatan miris.
Ali magija jeste u toj autentičnosti – muzici, često živoj, koja dopire iznutra, u licima ljudi koje nimalo ne interesuje šta će sutra da se dogodi na svetu i koji ne skidaju osmehe s lica dok pričaju, pevaju, nazdravljaju i provode se do zore. Ukoliko se nađeš u ovom reonu, svejedno je u koji ćeš klub ući – provod je zagarantovan.
Živi puževi na meniju
Restoran Gugumuck nalazi se u desetom distriktu Beča, dakle nije u blizini centra, ali vredi svaki minut tvog izdvojenog vremena. Metroom se jako brzo stiže do restorana, a tamo te na tanjiru između ostalog čekaju i živi puževi.
Vlasnici poseduju nadaleko poznatu farmu puževa i tačno znaju šta mušterije vole, pa su često u objektu svi stolovi rezervisani danima unapred. Ono što dodatno privlači pažnju je što imaju i predivnu baštu koja se otvara za posetioce čak i tokom Božićnih praznika.
Šekspir za poneti
Ne, nema Pariz jedini u ovom delu sveta slavnu knjižaru “Shakespeare and Company”, već se nalazi i u Beču. Konkretno u Sterngasse ulici. Do nje nije lako doći, budući da te ka cilju vode vijugave i neočekivano neravne ulice, ali ako si ljubitelj/ka dobrih i raritetnih knjiga na engleskom jeziku, sigurno ćeš krenuti u ovu avanturu.
Interesantno je da je knjižara toliko uska i mala da u nju istovremeno ne može stati više od pet osoba. Knjige su prioritet, samim tim i redovi napolju su očekivani. Za one naslove koje Šekspir i kompanija kriju ovde, a kojih nema svuda u svetu, vredi čekati i ući.
Kafa uz mocarelu
Beč je grad muzeja, ali i mnogobrojnih kafića i restorana, pa turisti s pravom ne osećaju sreću kad shvate da neke skrivene kutke nikada neće otkriti.
Tri možda najneobičnija, a lokalno priznata mesta za kafu i pet minuta ćaskanja su “Kafka”, “Ridigerhof” i “Rajman”.
Kafić posvećen slavnom piscu poznat je po tome što uz sjajnu kafu služi i tost sa mocarelom i paradajzom. Ne ide zajedno, znam, ali probaj – neće bititi muka. U kafiću radi jedan barmen koji je osvojio nekoliko nagrada u svom poslu u Beču i koji zna šta radi. I da, “Kafka” je uglavnom za vegetarijance.
Kafić “Ridigerhof” je pre svih za hipstere i ljude fanatično naklonjenim umetnosti i enterijer potpuno diše na taj način.
Za kafić “Rajman” nećeš biti siguran/na da li si u objektu s tom namenom ili u tihoj biblioteci. Dok hodaš starim parketom koji puca pod nogama, tražiš jednu slobodnu i pretešku stolicu na kojoj ćeš se odmoriti i upiti atmosferu pravog Beča.
SALCBURG
Austrijska prestonica muzike, grad fantastične, barokne arhitekture, romantičnih kafića, tornjeva i povratka u zavodljivu prošlost. Zapadni centar zemlje kada je reč o šopingu i provodu. Salcburg.
Ušuškan podno nestvarno lepih alpskih krajolika, Salcburg je danas jedna od nezaobilaznih destinacija svakog svetskog putnika. Sa svojih 150.000 stanovnika, četvrti po veličini grad u Austriji nema šta nema u svojoj bogatoj ponudi.
I osnovci širom sveta danas znaju da je grad koji je dobio ime po rudniku soli pre svega poznat kao rodno mesto Volfganga Amadeusa Mocarta. Pored toga što grad diše u ritmu Mocartovih nota i ukusu “njegovih” kugla, stari grad Salcburga (Altstadt) takođe je važan turistički punkt Evrope jer je na listi UNESCO kao jedno od najbolje očuvanih starih gradskih jezgra.
Dok šetaš oko pritoke Dunava, reke Salcah i obilaziš 13 mostova Salcburga, u startu boravka u ovom gradu nećeš znati šta pre da obiđeš. Da li prvo da se uputiš u Getrajdegase, glavnu šoping zonu grada? Ili da sedneš u jedan od mnogobrojnih restorana u kojima su savršeni kolači i knedle? Možda da prvo kupiš originalne Mocar kugle u prodavnici Furst? Ili da obiđeš more spomenika i parkova na čelu sa Mirabelplacom koji obasjavaju grad? Ili pak da sedneš u prevoz pa da odeš i do čuvenog Hangara-7 u vlasništvu Red Bulla koji ima najlepši toalet u čitavoj Austriji?
Šta god da odlučiš nećeš pogrešiti. Salcburg je toliko bajkovito, instagramski lep da ćeš po odlasku kući svakako imati utisak da nisi video/la sve. Jedina razlika u utisku je broj dana koje budeš proveo/la tu. Ako si na dan-dva u Salcburgu, moraš pripremiti stragetiju obilazaka i provođenja slobodnog vremena, ali ukoliko si tri i više dana, sve ćeš doživeti na najlepši način.
Ukoliko u njemu noćiš, tu nemam dilemu oko preporuka. Smeštaj traži u Starom gradu u kojem ćeš se osećati kao deo “Male noćne muzike”. Ako na počinak ne ideš tu, onda bar prošetaj uveče tim krajem. Već u sumrak zastani kraj jednog od “noćnih” uličnih štandova i probaj kobasice začinjene senfom i kiselim krastavčićima, uz obaveznu čašu šnapsa ili piva. Osećaj je neponovljiv. Naglašavam da su štandovi uglavnom na trgovima kad je Božić i tokom leta.
Važno je znati i da ti takozvana Salcburg karta (“Salzburg Card”) koju možeš kupiti bilo gde u gradu, na aerodromu ili železničkoj stanici, pa i online putem, omogućava da u svaki muzej ili neku od atrakcija uđeš besplatno. Salcburg karta na 24 časa košta 27 evra (deca od 6-15 godina plaćaju 13.50 evra), na 48 sati je 35 evra (za decu 17.50 evra) a na 72 sata je 40 evra (za decu 20 evra). Naravno, s njom se jedan, dva ili tri dana možeš svuda po gradu i okolini voziti besplatno.
Jedna od 10 najboljih svetskih destinacija za putovanje po izboru renomirane turističke brošure “Lonely planet” ima svakako i svoje skrivene svetove koje nećeš otkriti golim okom ili prilikom obilaska s vodičem. To je i u ovom gradu mene najviše zanimalo jer daje mestu dolaska posebnu, neodoljivu čar koja se, štaviše, po povratku kući najviše i pamti.
SKRIVENI SVET SALCBURGA
Orgulje u podne
Katedrala u Salcburgu (visoka 71 metar) jedna je od najvećih atrakcija grada i šanse nema da možeš da je promašiš. Ne samo što se nalazi u Starom gradu već je vidljiva iz svih delova Salcburga, a najlepša je kad je posmatraš sa tvrđave.
To da poseduje drugo po veličini zvono u Austriji teško 14 tona ili da je puno puta bila oštećena, čak i u požaru, čućeš od svakog vodiča ili blogera na internetu, ali možda ćeš teže doći do informacije da bi bilo dobro da ulazak u nju planiraš u podne kada je čuveni koncert uz orgulje.
Osećaj dok dvoje umetnika s vrha katedrale svoja dela prenose na publiku preko poznatih kompozicija jako je teško opisati jer se on mora doživeti. Ulaznice za koncert u katedrali kreću se u rasponu od 5 evra za decu do 13 evra za odrasle, mada svaka starosna grupa ispod 25 godina zapravo ima svoju cenu.
12 malih patuljaka
Aludirajući na roman Agate Kristi “10 malih crnaca” ne mogu da se otmem utisku da je ovaj skriveni svet patuljaka po Salcburgu ostavio na mene najjači utisak. Pre svega što sam došao u nezgodno vreme da bi ih pronašao. A jesam jednog od njih, pa mi je pobednički osećaj bio utoliko jači.
Patuljci su izloženi u bašti kod fontane Pegazus, koju moraš da prođeš i pređeš mali mostić. Tokom kasnog proleća i leta oni su vidljivi golim okom kod Mirabelplaca, međutim, od jeseni do kraja marta, oni su ili zakopani ili skriveni po gradu.
Legenda koju su mi potvrdili stanovnici grada kaže da je patuljke skupljao i čuvao princ arhibiskup Franc Anton Harah koji ih je postavio u krug u srcu bašte Mirabelplaca. Tvrdio je da samo kad su u krugu patuljci donose sreću svakom ko im priđe, uđe u krug i pomazi ih po glavama ili kapama.
Nekoliko patuljaka čuvaju se tokom hladnijih meseci u sanducima zakopanim kod Mirabelplaca da ne bi bili oštećeni dok su 3-4 postavljeni po gradu na tajnim lokacijama. Ukoliko ih spaziš, možeš im prići, pomaziti ih po glavi i istog momenta zamisliti najveću želju koju imaš za tu godinu. Legenda kaže da se želja sigurno ostvaruje ako je iskrena i kad posle kontakta sa patuljkom dotakneš svoje srce.
Iako sam svako jutro vežbao i trčao oko reke Salcah dok sam boravio u Salcburgu nisam ni primetio da mi je jedan od patuljaka svo vreme bio pred nosom, kraj jedne od bašti diskretno pozicioniranog i ne baš atraktivnog restorana. Ipak, poslednje jutro sam učinio ono što pravilo nalaže.
Salckamergut
Dok si u Salcburgu, nemoj da te mrzi da se raspitaš čime da odeš na dvadesetominutnu vožnju do “zemlje čuda”, kako je meštani doživljavaju. Salckamergut je alpski krajolik prelepih vrhova, jezera, reka i sela iz snova. Oko Salckamerguta su, kao da su ih deca nažvrljala olovkom, isprepletane pešačke staze iznad kojih caruju žičare.
Tu je začkoljica dana – sedni na žičaru i idi do vrha po imenu Cvelferhorn. Doživećeš jedno od najlepših turističkih iskustva ikada. Na vrhu imaš ne samo vidikovac već i restoran, pa možeš da popiješ piće i odmoriš malo. Nije potrebno puno vremena za ovu avanturu. U vrh glave pola dana.
Lutke na koncu
Salcburg možda jedini u Evropi poseduje ovako atraktivno pozorište marioneta. Nalazi se na stotinjak metara od Mirabelplaca ili kuće u kojoj je kasnije Mocart živeo a odlikuje ga paradoks da se u njemu daju lutkarske predstave za decu koje masovno godinama gledaju samo odrasli.
U čemu je tajna? Pozorište su vodili zaljubljenici u taj oblik umetnosti gledajući da po sezoni imaju nekoliko jakih predstava s marionetama poput “Malog princa”, “Čarobne frule”, “Alise u zemlji čuda” ili“"Prstena Nibelunga”. Kako su ostajali bez prihoda, malo je nedostajalo da se ugase, ali tada je na scenu stupio grad, a onda i čitava država! Danas je pozorište marioneta pod UNESCO zaštitom i što se mene tiče, zauvek tako treba da bude.
Način na koji se mesecima prave marionete, to što su za jedan lik potrebne i po tri lutke, to što se na jednoj predstavi mesecima radi i što su sale uvek pune pokazuje koliko su na pravom putu ali i koliko građanin Salcburga ceni pravu umetnost. Pritom, pozorište čuva više hiljada marioneta u suterenu!
Gledao sam “Čarobnu frulu” pitajući se sve vreme da li su na sceni marionete ili pravi ljudi, koliko su njihovi pokreti besprekorno uvežbani i koliko likovi prate priču, odnosno operska izvođenja.
Koliko je predstava uspela najbolje sam video po svom ženskom društvu koje je u suzama od količina emocija napustilo salu. Ulaznica za predstavu staju od 30 do 40 evra u zavisnosti od reda.
Najlepše groblje
U centru je Starog grada, a opet nije vidljivo golim okom. Groblje Svetog Petra spada pod najlepša u svetu najviše zbog lepo uređenih bašta i neobičnih spomenika napravljenih od kovanog gvožđa.
Rake su smeštene unutar cvetnih aleja, mauzoleja i katakombi u planini u kojima su Hrišćani još u 4.i 5.veku održavali mise.
Groblje je nekada pripadalo eliti, a sada njenim naslednicima. Tu su posmrtni ostaci Mocartove jedine sestre Marije Ane, zatim Volfgangovog oca Leopolda, ali i supruge Konstance. Tu je i grob Mihaela Hajdna, mlađeg brata slavnijeg Jozefa, a može se videti i grob Paula Fursta, čoveka koji je osmislio sadržaj današnjih Mocart kugli. Interesantno je da se groblje Svetog Petra pojavljuje i u nekim filmovima, poput slavnog “Moje pesme, moji snovi”, na šta su domaćini naročito ponosni.
Da bi pronašao/la groblje dovoljno je samo da od najveće katedrale dođeš do crkve Svetog Petra i samo prođeš glavni ulaz posle razgovora sa zaposlenim na licu mesta.